Maltatal, malo mjesto u Austriji koje živi za penjanje po zaleđenim slapovima. Penju ih svi! Staro – mlado, žensko – muško, pa čak i policija! Sezona počinje u 1. mjesecu i traje dok ne postane pretoplo.

 

Slapova ima preko-puno i različitih su dužina i težina pa svatko može naći nešto za sebe. 

Mi idemo u kombinaciji: Orsat/Alen i Neven/ja, Orsat je jedini iskusan među nama i ujedno nam odrađuje zimski Alpinistički tečaj. 

Prvi dan smo na slapu i totalno smo luuuudi. Ko djeca u Krašu! Penjemo neki lakši slap i hvatamo osnove, cepin-dereze…zabi dobro…(veli Alen: ‘naš kaj, to ti je čista šljaka, hebeno štemanje!), peta nisko i peri!  

Šraubamo šraube ko šarafe u zid, samo što nemaš tiplu i dođe ti na isto. Sedam/osam sati je prošlo u sekundi, puni doživljaja i vidno „pametniji“ dolazimo u apartman. Razvlačimo užad da se posuše, rašpamo cepine i dereze i Alen kuha večeru…za 5. Ujutro doručak, opet Alen. Spremamo opremu, pa na slapove. Malo trenkamo osiguranje na ledu..Abalakov..morali smo ga testirati tako da smo se svi bacili na Orsata koji sjedi u pojasu; mislim da mu baš i nije bilo dobro ali što sad, moramo isprobat dal drži pod opterećenjem; opet malo šraubamo i penjemo dva kraća slapa. 

Sutra nas čeka samo jedan, ali dugi, bitno teži slap Aluhol WI4 do 5-. Prvi idu Orsat i Alen pa Neven i ja, u izmjeni vodstva. Spajamo se s prvom ekipom na početku 3. cuga i gledamo gdje Orsat odlazi… a on ide u tri pm! Taman se izvukao ispod neke ledene zavjesice i sad zaobilazi neku svijeću, i ne fala frende mi ti tu nebumo išli…no šens! Orsat je već na štandu iznad i cima uže nebili nam dao signal da zihra… i mi njemu isto ;), malo on cukne uže pa mi cuknemo nazad! I tak do dok ne skuži da nekaj ne štima i pozove nas na mob. Gle, mi ti tu stojimo i nekak si razmišljamo da ti nebumo to penjali…Ha?! Pa ovo je lako tu sam iskoračite, malo se protegnete, led vam je tu malo tanak, al možete vi to! Gle, mi smo opet malo razmišljali i ne, nebumo ti mi to penjali, odi ti nazad.. i eto ti njega nazad, sav razočaran. Uglavnom, na tom dijelu slap se dijeli u desnu, lakšu wi4 i lijevu wi5- težu varijantu. Naravno da smo mi došli pred težu! Odluka je bila većinska i niš se tu nemre. Čak i na ledu demokracija rula. Na povratku odlazimo do gole stijene gdje su postavljeni smjerovi za dry tooling. Malo ekipa grebe derezama po stijeni, iskre frcaju na sve strane i to bi bilo to za taj dan. 

Četvrti dan je dan D. Idemo na slap imenom Superfeucht, 140 m, WI 4 do 5- 

Parkiramo auto na cestu i pokušavamo se orijentirati po strmoj šumi, gdje bi nam trebao biti prilaz slapu. Doživljavamo laganu nevjericu kad nam prilazi austrijska policija i počne se raspitivati o smjeru koji mislimo penjati. Bili smo ziher da smo napravili nekaj loše, kad ono, oni penju isto. Pristup je onak, malo brutalan, al eto nas za nekih 40tak min na ulazu. Uuu..opaka slapčina! To je trenutak kad stvarno imaš pravo reći: j***** led ledeni! Ista ekipa – Orsat, Alen i Neven i ja. Čekamo da se maknu iz prvog cuga pa i mi krećemo. Vodim 1. cug i odmah na početku zaglavim na nekih 4-5m od poda. U situaciji sam gdje su šanse da padnem ogromne, jer se nisam baš dobro zabio, a nemam postavljeno niti jedno međuosiguranje… alarmiram Nevena koji mi upućuje pogled e-ak-tu-sad-padneš-idemo-u-3pm-skupa-jer stojim-na-opakoj-strmini. Premještam lagano ruku i mlatim cepinom svom snagom…uh…dobro je, drži. Brzo šarafim šraubu i sad sam na konju, kak bi rekao jedan Orsatov tečajac. 

Drugi cug je prečnica preko slapa i onda slijedi najteži dio. WI5- i to Orsat penje kao prvi i postavlja nam uže. Alen ide drugi, pa za njim Neven. Idem zadnji i bez obzira što sam na užetu, umirem od straha. Podlaktice mi se grče od umora i mlatim cepinom ko muholovkom u svim smjerovima. Tu je negdje rođena ideja za novi hit… jer podlakticaaaaa nije kaaaaaamen…tak nekako. Dva spretna absajla i dolje smo. 

Uz cestu penjuckamo neke kratke slapiće po desetak metara cca WI6, naravno na top-rope. Idući dan smo trebali još nešto penjati, ali ja sam dan ranije razvalio nokat na nozi i nemrem navući gojzericu, a i vrijeme se lagano kvari, pa gibamo doma. 

Od svega što sam u životu probao (ok, barem od sportskih aktivnosti), penjanje ledenih slapova mi je ostavilo najjači utisak. Koncentracija je na 1.000.000 % i jednostavno postaneš jedno s ledom..totalni zen 

Krešo K

Film Maltatal, penjanje ledenih slapova možete pogledati u našoj video galeriji! 

Ostale fotografije sa ledenih slapova Maltatala provjerite u našoj foto galeriji!