Jedan dan na kavi…. Nina: kaj veliš na to da odemo u Bugarsku? Ja: kaj ima tamo? Nina: najviši vrh Balkana, malo bumo brijali po Sofiji i tak neka zeka-peka, kaj veliš, a?

 

Do tada sam uglavnom planinario po Hrvatskoj i osim okolnih brda Samoborskog i Žumberačkog gorja, Medvednice, Risnjaka i nešto Velebita, nisam bogznašto svijeta video, pa rekoh može. 

Tako smo negdje početkom kolovoza 2004. otišli u Bugarsku. Da budem iskren nisam imao pojma gdje ustvari idem al ide Nina (ok, to mi i nije bila neka utjeha budući da se Nina znala izgubiti i na Sljemenu. Više puta. ) i idemo prek PD Matica, a oni valjda znaju što rade?! 

Odmah smo po dolasku u Borovets, onak izmrcvareni od stosatne vožnje busom, krenuli smo put Musale. Već sam prvog dana u Bugarskoj shvatio dvije bitne stvari koje se tiču mene i planinarenja: a) planinarska društva nisu za mene i b) planinarska društva definitivno nisu za mene. 

Uspon na Musalu započinje žičarom iz Boroveca do 2.300m, na povratku smo taj dio pješačili, pa još malo pehaka do pl. doma Musala na 2.389 m i onda još malo cipelcuga prek pl. skloništa i eto nas za nekih cca 3 sata na vrhu. Pogled što-da-se-priča, fotkanje, rakijica i natrag do doma na klopicu.. 

 

Musala je sa svojih 2.925m najviši vrh NP Rila, istoimene planine I ujedno najviši vrh na Balkanu. 

 

Drugog dana smo uglavnom špancirali po Sofiji i lagano pedalirali po okolnim jezercima, a treći dan penjemo vrhove Maljovica na 2.729m s kojeg pogled puca na Rilski Manastir i Orlovec na 2.685m koji su isto u sklopu NP Rila. Boro the vodič mi je odmah objasnio da su Bugarske markacije nešto drugačije od naših i da se vrlo lako mogu sam snalaziti. Putevi su im označeni sa tri crte u različitim bojama i jednostavno pratiš npr. žuto-crveno-plavu kombinaciju cijelim putem.  Uglavnom ih je lako pratiti, ako nisi daltonist. Tako sam uglavnom bauljao sam ili u društvu ekipe iz Riječke Duge i HPD Jastrebarsko. 

Pirin i Rila su dva najveća NP u Bugarskoj i na svakom se prostire preko 170 jezerca koji vas prate cijelim putem skoro do pred same vrhove. Tu na 2.709m nalazi se veliko Ledeno Jezero koje se smatra najvišim jezerom na Balkanu. 

Četvrti dan obilazimo Rilski Manastir i uglavnom odmaramo, a peti dan se selimo u Bansko koje nam je bilo polazište za NP Pirin. NP Pirin s najvišim vrhom Vihrenom, koji je sa svojih 2.914m treći vrh po visini na Balkanu. Bansko je planinsko mjesto koje u ski sezoni navodno posjeti preko 100.000 gostiju?! 

Odmah po dolasku na Vihren snimam ogromnom greben u blizini, kužim da ga škica i ekipa iz Jaske, nije nam trebalo dugo i dogovor pada, spuštamo se na sedlo koje nas dijeli i počinjemo cik-cak uspon. Greben se zove Konchato i po samom vrhu je razvučena sajla tako da izgleda ko kilometarska ferata koja je s jedne strane strmo odsječena i visoka barem soma metara. Ako se dobro sjećam, trebalo nam je par sati da ju prođemo tamo i nazad. Konchato nije bio u planu naše BG ture al bi bila prava šteta ne proći ga.

 Tu smo se večer dobro izrakijali i tako zaključili turu! 

Bugarska će se ko destinacija sigurno naći na popisu tura koje valja ponoviti.

Krešo K

Više fotografija sa krova Balkana pogledajte u našoj foto galeriji.